Душевная песня русская, славянская, Песни, затрагивающие душу нашу Опции

[Венд]

Предлагаю в этой теме размещать тексты самых наших любимых душевных песен, включая песни казаков, русские, украинские и сербские народные песни...

Начинаю:

Вижу чудное приволье...

слова Ф. Савинова, музыка неизв. автора

Вижу чудное приволье,
Вижу нивы и поля…
Это – русское раздолье,
Это – русская земля!..

Слышу песни жаворонка,
Слышу трели соловья…
Это – русская сторонка,
Это – Родина моя!..

Слышу песни хоровода,
Звучный топот трепака…
Это – радости народа,
Это – пляска мужика!..

Уж гулять, так без оглядки,
Чтоб ходил весь белый свет…
Это – русские порядки,
Это – дедовский завет!..

Вижу дубы вековые,
А вон там сосновый бор…
Это – признаки родные,
Это – Родины простор!..

Вижу горы-исполины,
Вижу реки и леса…
Это – русские картины,
Это - русская краса…

Вижу всюду трепет жизни,
Где ни брошу только взор…
Это – Матушки-Отчизны
Нескончаемый простор…

Снова духом оживаю,
Снова весел, счастлив я
И невольно ощущаю
В сердце мощь богатыря!..

1885


Шёл казак на побывку домой

Шел казак на побывку домой
Шёл он pечкой - доpогой пpямой
Обломилась доска, подвела казака
Искупался в воде ледяной.

Он взошёл на крутой бережок,
И костёр над рекою разжёг,
Мимо девушка шла и к нему подошла:
"Что случилось с тобою, дpужок?"

Отвечает казак молодой:
"Осетpа я ловил под водой
Слишком pечка быстpа, - не поймал осетpа
Зачеpпнул я воды сапогом"

Говорила дивчина ему:
"Не коптись, ты, казак, на дыму,
Уходить не спеши, сапоги пpосуши,
Разведём мы костёр на двоих"

Шёл казак на побывку домой
Чеpез pечку доpогой пpямой
Обломилась доска, подвела казака
Не веpнулся домой холостой.



Пшеница золотая

Мне хорошо, колосья раздвигая,
Идти туда вечернею порой,
Стеной стоит пшеница золотая
По сторонам тропинки полевой.

Всю ночь поют в пшенице перепелки
О том, что будет урожайный год,
Еще о том, что за рекой в поселке
Моя любовь, моя судьба живёт.

И в час, когда над нашей стороною
Вдали заря вечерняя стоит.
Родное поле говорит со мною
О самом лучшем в мире говорит.

И хорошо мне здесь остановиться
И, глядя в даль, подумать, помечтать;
Шумит, шумит высокая пшеница
И ей конца и края не видать.

[Максим Г.]

ТАМО ДАЛЕКО

Тамо далеко, далеко од мора,
Тамо је село моје, тамо је Србија. (2)

Тамо далеко, где цвета лимун жут,
Тамо је српској војсци, једини био пут. (2)

О зар је морала доћ, та тужна несрећна ноћ
Када си драгане мој, отишао у крвави бој. (2)

Тамо далеко, где цвета бели крин,
Тамо су живот дали, заједно отац и син. (2)

Тамо где хладна протиче Морава,
Тамо ми икона оста, тамо је моја слава. (2)

О зар је морала доћ, та тужна несрећна ноћ
Када си драгане мој, отишао у крвави бој. (2)

Тамо где Тимок поздравља Вељков-град,
Тамо ми спалише цркву, у којој венчах се млад. (2)

Без отаџбине, на Крфу живех ја,
Али сам клицао увек, живела Србија! (2)


Химна Републике Српске

Боже правде, ти што спасе
Од пропасти досад нас,
Чуј и одсад наше гласе
И од сад нам буди спас.

Моћном руком води, брани
Будућности српске брод,
Боже спаси, Боже храни,
Српског краља, српски род!

Сложи српску браћу драгу
На свак дичан славан рад,
Слога биће пораз врагу
А најјачи Српству град.

Нек на Српства блиста грани
Братске слоге златан плод,
Боже спаси, Боже храни
Српског краља, српски род!

Нек на српско ведро чело
Твог не падне гњева гром
Благослови Србу село
Поље, њиву, град и дом!

Кад наступе борбе дани
К’ победи му води ход
Боже спаси, Боже храни
Српског краља, српски род!

Из мрачнога сину гроба
Српске круне нови сјај
Настало је нова доба
Нову срећу, Боже дај!

Краљевину српску брани
Петвековне борбе плод
Српског краља, Боже храни
Моли ти се српски род!


Химна Косовских јунака

Христе боже распети и свети,
српска земља кроз облаке лети,
лети преко небеских висина,
крила су јој Морава и Дрина.

збогом први нерођени сине,
збогом ружо, збогом рузмарине.

Збогом лето, јесени и зимо,
одлазимо да се не вратимо,

На три свето и на три саставно,
одлазимо на Косово равно,
одлазимо на суђено место,
збогом мајко, сестро и невесто.

збогом први нерођени сине,
збогом ружо, збогом рузмарине.

Збогом лето, јесени и зимо,
одлазимо да се не вратимо,

Кад је драга да одлазим чула,
за ревер ми невен заденула,
Кад је драга да одлазим чула,
за ревер ми невен заденула,

збогом први нерођени сине,
збогом ружо, збогом рузмарине.

Збогом лето, јесени и зимо,
одлазимо да се не вратимо,

Христе драги распети и свети,
сва Србија на Косово лети.


ВОСТАНИ, СЕРБИЈЕ!

Востани, Сербије! Востани, царице!
И дај чадом твојим видет твоје лице!
Обрати сердца их и очеса на се,
И дај њима чути слатке твоје гласе.

Востани, Сербије!
Давно си заспала,
У мраку лежала;
Сада се пробуди,
И Сербље возбуди!

Ти воздигни твоју царску главу горе
Да те опет позна и земља и море,
Покажи Европи твоје красно лице,
Светло и весело, како вид Данице.

Востани, Сербије!
Давно си заспала,
У мраку лежала;
Сада се пробуди,
И Сербље возбуди!

Теби помаже небесна воља,
Сада ти се смеши судбина боља.
Сви ближњи твоји теби добро желе,
Даљни се народи твом добру веселе.

Востани, Сербије!
Давно си заспала,
У мраку лежала; -
Сада се пробуди,
И Сербље возбуди!